U skladu sa izrekom da se češemo gde nas svrbi, svakodnevica kao nikad pre, obiluje pričama o zdravom životu (sa naglaskom na priče). Bombardovani smo informacijama i kvazi-istraživanjima bez pokrića, tu su i saveti lekara koji ponavljaju opšte-prisutne društvene floskule ili ono što im diktira farmacija. Mediji i veb portali se datom temom bave na plitak način, isključivo zbog povećanja gledanosti ili posećenosti. Ako iskarikiram, tako jedan dan čitamo kako je prženi krompir užas, dok već sutra stižu demanti o blagotvornom dejstvu pomfrija. Toliko i o uređivačkoj politici.
Scena sa otvaranja prvog ruskog najpoznatijeg “kul” lanca brze hrane
Sve te rekla-kazala priče unose uznemirenost i nesigurnost, pa radije biramo da se ukrcamo u društveni voz koji se kreće ka stanici prežderavanja i neaktivnosti. Dodajmo tome i ubrzani način života i nedostatak brzih rešenja za zdravu ishranu i jasno je da tako masovna reakcija populacije sigurno nije pala sa neba, već je brižljivo i indirektno nametana decenijama.
Sa sve većom ekspanizijom marketinga i takvog načina razmišljanja, gubimo normalne kriterijume i prihvatamo loše za dobro. Uostalom, marketing i tome služi, kako drugačije objasniti kupovinu nekih nebitnih proizvoda, plaćanje očajnih usluga ili glasanje za partije koje će nam kasnije raditi o glavi.
Tako se u konkretnom slučaju, jedan od najpoznatijih lanaca brze hrane smatra kul mestom, a njegova hrana nezaobilaznom za mnoge. To kasnije uključuje i socijalizaciju kroz koju ljudi grade samopouzdanje, jer eto i drugi tamo idu.
Bitnija je ambalaža od suštine ili ukus od zdravlja, pa će tako svi veoma rado da “polude” u kampanji najpopularnijeg gaziranog soka koji je svoje boce posvetio imenima svih ljudi sveta. Em piju to đubre, em su postali hodajuće reklame. Uostalom, najbolji primer uticaja marketinga na život, je što smeće od hrane nazivamo obrocima, a za ono što bi iskonski trebalo da jedemo, imamo poseban termin “zdrava hrana”. “Zdrav način života” je ono što treba da bude norma bez definicije. Apsurdno je kao da kažem: “Jao što sam se danas nadisao kiseonika”… ili biste rekli da sam težak smarač, ili da nešto debelo ne valja.
Ko god se iole zainteresovao za “zdrav način života”, do sada je već shvatio šta se sve nalazi na listi zabranjene hrane, za koju je isključivo zaslužan čovek. On je stvorio proizvode od belog brašna, a ne celog zrna pšenice, stvorio je proizvode od industrijskog šećera i izreklamirao ih toliko da malo ko zna za biljku Steviu, čije je osušeno lišće 40 puta, a njeni ekstrakti čak 200 do 400 puta slađi od šećera. Uz sve to sadrži 0 kalorija, 0 grama ugljenihhidrata i njen glikemijski indeks je, zamislite 0. Od “koka” biljke se pravi jedan od najblagotvornijih čajeva, a čovek je od nje stvorio kokain. Shvatate kuda idem s pričom…
Otkriće
Šta je to tačno loše u modernom načinu ishrane? Već znamo dosta u teoriji, od gojaznosti do raznih bolesti, ali to pitanje je izgleda rešio nemački naučnik Oto Hajnrih Varburg i to još 1923. Za to je čak dobio i Nobelovu nagradu iz medicine. Kasnije se o tome malo pričalo, nastavljena su brojna istraživanja za koja su izdvajana ogromna sredstva bez ikakvog rezultata, a vi sami zaključite zašto je to tako.
Ono što je Oto otkrio, tiče se stvaranja kisele sredine u telu kao posledica kombinacije konzumiranja industrijske hrane i fizičke neaktivnosti, tj. ono što ćelije ne snabdeva sa dovoljno kiseonika zbog čega se stvara kisela sredina. Oto je rekao da ukoliko ćelija ostane 48 sati bez kiseonika, postaće kancerogena jer takve ćelije za razliku od zdravih, mogu da žive bez kiseonika. Kancerogene ne “udišu” kiseonik i žive na glukozi, dok ne mogu da prežive uz visoku koncentraciju kiseonika. Karcinom nije ništa drugo do odbrambeni mehanizam koje neke ćelije prihvate da bi preživele u kiseloj sredini.
Kod onih kod kojih se pojavio neki vid karcinoma, najprostiji savet je da što više alkaliziraju telo. Preporučena ishrana treba da sadrži najmanje 80% alkalno zasićenih namirnica. Hemioterapija takođe zakiseljuje telo do te mere, da ono mora posegnuti za alkalnim rezervama iz organizma, kako bi neutralisalo kiselost, žrtvujući pritom mineralne osnove (kalcijum, magnezijum, kalijum).
Međutim, potpuno je nemoguće da se rak pojavi kod osobe koja oslobađa telo kiselosti, održavanjem visoko-alkalne ishrane, uz redovno ispijanje čiste vode. Rak se ne nasleđuje, jedino što je nasledno su navike vezane za loš stil života.
Dugotrajne loše navike vode ka dugotrajnijoj izloženosti tela kiselosti. Česti simptomi koji se dešavaju u takvim slučajevima, su: od akni, paničnih napada, nedostatka seksualne želje, hladnih nogu i ruku, alergija na hranu, nadutosti, blagih glavobolja i teškog ustajanja ujutru, preko depresije, migrena, astme, otoka, urinarnih infekcija, opadanja kose, mucanja i utrnulosti pa sve do Kronove bolesti, multipla skleroze, leukemije, svih vrsta kancera, šizofrenije, tuberkuloze itd. Znam, “Dosta je bilo Miloše, prestani”.
Ishrana
Nakon što je završen probavni proces, u zavisnosti od kvaliteta proteina, ugljenih hidrata, masti, vitamina i minerala, hrana se podeli na kiseline i baze. To stanje se meri pH skalom čije vrednosti idu od 0-14, gde je 7 neutralna zona. 0-7 je kiselo, 7-14 je alkalno. Da bi telo ispravno i zdravo funkcionisalo, potrebno je da pH stanje bude u blago alkalnom stanju, tj. nešto iznad 7. pH zdrave krvi je između 7,4 i 7,45, a ako padne ispod 7, ta osoba završava u komi.
Idealno je imati 60% alkalnu ishranu nasuprot 40% kisele, i izbegavati proizvode čiji je sadržaj većinski kiseo, kao što su i gazirana i industrijski proizvedena pića, rafinisani šećeri kao i svi zaslađivači. Takođe, nemojte da preterujete kada je so u pitanju, koristite je što je manje moguće.
- Rafinisani šećer i svi njegovi derivati, ne sadrži ni belančevine, ni masti, nema vitamina ni minerala, samo rafinirani ugljeni hidrati koji pogubno utiču na pankreas. Njegov pH je 2,1 (što je veoma kiselo).
- Sve vrste mesa, proizvodi životinjskog porekla (mleko, sirevi, jogurt itd)
- Rafinisana so
- Rafinisano brašno i svi njegovi derivati (testenina, torte, keks itd.)
- Hleb (najveći deo sadrži oksidirane masti, margarin, so, šećer i konzervanse)
- Margarin
- Kofein (kafa, crni čaj, čokolada)AlkoholAntibiotici i generalno svi lekovi
- Bilo koja kuvana hrana (kuvanje uništava kiseonik što povećava kiselost hrane)
- Sva industrijski prerađena hrana, konzervirana, ona koja sadrži konzervanse, veštačke boje, arome, stabilizatore, emulgatore itd.)
Namirnice sa kiselim efektom:
- pH 5.0 Veštački zaslađivači
- pH 5.5 Govedina, gazirana pića, belo brašno, lekovi, svinjetina, jagnjetina, testa i kolači od belog brasna, pržena hrana, svi šećeri, pivo, cigarete (fabričke), ćuretina, kvasac, rafinisana so, obična i jodirana, beli pirinač, ulje od pamuka, sirće (sva osim jabukovog).
- pH 6.0 riba, voćni sokovi sa šećerom, cigarete (od svežeg duvana), kiseli krastavčići, melasa, hleb od ovsa, raža, ječma, pirinča, kazein (protein mleka), rafinisane žitarice (tipa corn flakes), školjke, vino, mast, palmino ulje, zasladjeni jogurt, kikiriki, brusnice, kakao, procesirani sir.
- pH 6.5 Sir, kečap, majonez, integralni pirinač, kokice, kukuruzni hleb, kafa, kozje mleko, sojino mleko, sojin sir, kravlje mleko, gusčetina, školjke, ćuretina, bademovo i susamovo ulje, pačetina, suncokretovo i grožđano ulje.
- pH 6.7-6.8 šljive, suve šljive, kokos, kozje mleko (homogenizovano), kravlje homogenizovano, i većina proizvoda od istog, senf, pistaći, razni pasulji, pasterizovan med, semenke bundeve i suncokreta, vanila…
- Sve vrste sirovog povrća (Nemojte da vas zavara kiseo ukus, jer kada se unese, u telu reaguje i postaje alkalno). Sirovo povrće proizvodi kiseonik, dok kuvano kao što rekoh, ne.
- Voće takođe. Sok od limuna ima PH faktor približno 2,2, ali unutar ima veoma visok stepen alkalnosti, možda najjači od sveg voće, iako mu je ukus takođe kiseo. Voće proizvodi puno kiseonika.
- Neko semenje poput badema, veoma je alkalno.
- Integralne žitarice – jedina alkalna žitarica je proso. Sve ostale su lagano kisele, no kako ishrana treba da sadrži manji procenat kiselosti, integralne žitarice su dobra opcija i treba ih konzumirati skuvane.
- Med ima visok procenat alkalnosti.
- Hlorofil: bilje je veoma alkalno (pogotovo aloe vera)
- Voda – najvažnija za proizvodnju kiseonika. Hronična dehidracija je koren većine degenerativnih bolesti.
Namirnice sa baznim efektom:
- pH 9.0 Limun, lubenica
- pH 8.5 Dinje, grožđe, peršun, kivi, kruške, ananas, suvo grozđe, umeboshi šljive, sokovi od povrća i voća, sušene smokve, sušene urme, papričice, mango, papaja, maline, mandarine, crni luk.
- pH 8.0 sveže urme i smokve, slatke jabuke, kajsije, banane, šargarepe, celer, beli luk, avokado, grejpfrut, zelena salata, nektarine, breskve, bundeve, spanać, brokoli.
- pH 7.5 kisele jabuke, cvekla, kupus, karfiol, đumbir, krompir, jagode, masline
- pH 7.2-7.3 bademi, domaći krastavčići, artičoka, tresnja, krastavci, domaći med, pečurke, zrele sveže masline, rotkvice, seme susama, paradajz, maslinovo ulje, razni začini, umebosi sirće, kafa u zrnu, kokosovo i laneno ulje.
I najbitnije, vežbanje daje kiseonik celom telu. Ono kako danas živimo, sedeći po kancelarijama po ceo dan je ono što uništava život. Pored pravilne ishrane, bilo kakva fizička aktivnost je plus. Od svakodnevnog šetanja bar 3km, do brzoh hodanja, trčanja, vežbanja kod kuće ili u teretani, plivanja itd.
Rekli su…
Jedan od najpoznatijih hirurga na svetu, Džordž Krile iz Klivlenda, rekao je da su sve tzv. prirodne smrti, ništa drugo nego prelazak u kiselu prezasićenost tela.Henri Luis Lenken, američki novinar, esejista, novinski urednik, satiričar i kritičar američkog života i kulture, je rekao da je život borba protiv zadržavanja kiselosti. Starenje, gubitak energije, stres, glavobolja, srčane bolesti, alergije, ekcemi, koprivnjače, astma, bubrežni kamenci, arterioskleroza, kao i mnoge druge bolesti, nisu ništa drugo nego akumuliranje kiselosti.
Rober Jang, američki autor knjiga alternativne medicine (još jedan izopšteni termin kao i “zdrava hrana”), koji promoviše alkalni način ishrane, rekao je da je povećana zakiseljenost organizma uzrok svih degenerativnih bolesti. Ako dođe do poremećaja ravnoteže i organizam započne sa skladištenjem kiselosti.
The post Best of June: Raskiselite se. appeared first on TRČANJE.rs.